Todorović Damnjan
10. децембра 2017.
Свако је одговоран за своје поступке. Један ђак није добро знао математику, па је кренуо у бели свет да тражи себи учитеља. Сетио се и да […]
4. децембра 2017.
Рујна зора никако да сване, Не гледа се човек, гледа се статус, Да ли то очекујемо још црње дане, Homo homini lupus… Уморни просјак на […]
4. децембра 2017.
Обожавам те као небо ноћу, О! Посудо туге, ту твоју мирноћу, љубим те све више што ми бежиш даље чак и када мислим да те тама […]
3. децембра 2017.
Чудна су та осећања у нама, која нам снове граде, Тражио сам у теби исто, ти у мени нешто посебно, Опиле су нас илузије, тако блиске, […]
2. децембра 2017.
Заувек остајемо гладни пажње, љубави, Остајемо пријатељи властитим сенкама, Ко ће од зле судбине да нас спаси, избави, Туђа имена, са туђим лозинкама… Свако нас […]
1. децембра 2017.
Дошло је данас неко време чудно, На искушења делујемо тако тромо, Срце нам спава, уместо да је будно, Не чује се више Ecce homo, Ecce homo… […]
1. децембра 2017.
Сетио се првог сусрета, прве страсте, те жеље за додиром… Тог јесењег, кишовитог дана, отворио је врата свог рањеног срца, пала је у његово наручје, страст […]
30. новембра 2017.
Од моста до те аутобуске станице има око тридесет до четрдесет метара. Ту се налазило двадесетак путника грађана. Међу њима и један калуђер и калуђерица. Али […]
29. новембра 2017.
Имала је лепе очи, очи боје меда, Сањала је снове, корачала кроз живот смело, Памтила је и оно што није требала, Често мучила своју душу, своје […]