Todorović Damnjan

7. августа 2020.

Jedan kraj i odlazak…

Pišem poslednji stih za tebe Drhtavom rukom mekom… Onom istom koja je želela, dotaći tvoje telo Dok sam maštala O tebi… Opraštam se od tebe, Tiho, […]
5. августа 2020.

Sreća jednog trenutka…

Srećan je dan kad ugledah tebe,trenutak večnosti koji i sad traje,sva mašta od koje, ja ne znam za sebe,zvezde na nebu u što u tvom liku […]
31. јула 2020.

Боже…

Боже ..колико патње Мора да прође да Сагори душа изнутра… Нестајем полако Ћутањем ме нема… Боже, Зашто срце до умирања памти… Зашто у  тренуцима не престаје […]
25. јула 2020.

Pustite me…

Pitaju me… Pitaju me… brižnici… zašto to radiš, zašto pišeš pesme… čemu ta patetika, čemu te gluposti… Pitaju me… brižnici… znaš li da ti se smeju […]
25. јула 2020.

Bila je…

Bila je… Bila je… tako obična, i tako jednostavna… a opet… tako neobična, jedna, jedinstvena… Nosila je bol u svojoj duši… onaj, koji samo Bog šalje […]
23. јула 2020.

Да…

Да… били су два света…. два универзума неспојива… додир и самоћа…. светлост и тама… Срели су се у једно тихој ноћи… док је Сунце хитало свом […]
19. јула 2020.

Noć je tiha i mirna…

Noc je tiha, mirna….zamisljam tebe u svom sivilu ovog zivota, kolotečina oko nas… Budi miris duge u noći kad te vidim… budi mi zora sjajna, ona […]
18. јула 2020.

Oprosti što volim srcem…

I ove noći… patiću za tobom… Zašto sam morao da te upoznam… zašto… mrzim te zbog toga… ne, sebe mrzim… U pm sve… opet slusam pesmu… […]
14. јула 2020.

Jeдна прича, никад завршена…

Поноћ је полако залазила и кретала се пут западних земаља… Зора се тихо прикрадала са Истока, најављујући још један дан у низу… Стојим, испред овог чуда […]