Todorović Damnjan

5. март 2018.

Растанак…

Седела си тихо у соби, сама за твојим столом, Напољу су сене правиле магновења,  привиђења, Седела си сама, сама, сама са својим болом, Отишао је незнанац […]
28. фебруар 2018.

Кад одем, кад ме не буде…

Кад одем са ово света, кад ме ветар смрти понесе, Ти  само ћути, у себи се тихо помоли, Нека ми твоја љубав, на гроб једну свећу […]
25. фебруар 2018.

Дај јој љубав у ноћи…

Шта  је то са њом, више се не види осмех на лицу, Поглед јој је замишљен, тих, отишао је тако далеко, Глас се губи, нестаје у […]
18. фебруар 2018.

Кажу ми људи…

Кажу људи стани, причекај, немој волети, Пази шта радиш, немој тако живети, Кажу, немој тако, остави, може болети, Да, немој ни живети, кад мораш умрети…   […]
17. фебруар 2018.

Тамо далеко, некоме…

Тако си далеко, предалеко, тамо негде у даљини, Осећам те тако живо, као да си поред мене, Осећам те на јави, као да си преда мном, […]
10. фебруар 2018.

Спаси ме, Господе…

Још један грех преда мном стоји, На колена падам, не могу више, Ко ће у души више и да их броји, Сузе су кренуле, попут јесење […]
9. фебруар 2018.

Последње путовање…

Негде си кренуо, негде далеко,  воде те  мисли, Стално нека журба, трке, бескрајне јурњаве, За тренутак стани, одмори се, помисли, Да ли понекад помислиш на последње […]
5. фебруар 2018.

Опрости ми…

Опрости ми, љубави моја, све моје недосањане светове, Оне са којима живим, маштам, које у свом срцу носим, Опрости ми све моје преваре, моје неизбрисиве грехове, […]
2. фебруар 2018.

Да, знаш да волиш…

Понекад, кад  у ноћи питање стиже питање, Погледаш себе дубоко, и питаш се да ли још увек волиш, Док се мисли роје главом, кад чекаш ново […]