Todorović Damnjan
25. августа 2017.
Драги моји пријатељи, желео бих са вама да поделим део себе… Ово је део романа који сам написао, део мог бића и личних превирања, роман ” […]
25. августа 2017.
Опроштај, опростити… Именица, глагол, како год, лако је дефинисати, али како применити… Данас је време великих турбуленција, када више као друштво, као људи не знамо где […]
23. августа 2017.
Не гледај ме тако, не гледај моје сузе, јер их не разумеш… Када би могао да завириш у моје срце и моју бол да осетиш, плакао […]
23. августа 2017.
Једног јутра рано пред гвоздена врата Раја зауставио се деда Јован Брадата, кмет села Ржева и закуцао тихо. Тешка Божија врата се отворише и отуда се […]
14. августа 2017.
Многи ће вам рећи да у борби за Добро, представљате Сервантесовог Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењача… И биће у праву, јер у овом […]
14. августа 2017.
Ја сам… заљубљени сањар изгубљених снова, морнар без луке, капетан без брода… Јутро без Сунца, ноћ без Месеца… Прометеј без наде, Пигмалион без Галатеје…
14. августа 2017.
Желео бих да сам звезда.. Целе ноћи бих посматрао твоје прекрасно лице и миловао твоје лице… Једино чега бих се бојао… Била би зора која би […]
14. августа 2017.
Вечерас су звезде тако далеко, у очима се губи њихов сјај, желео је да се догоди чудо неко, не схватајући да је љубави дошао крај… Те […]
14. августа 2017.
Тишина… Увек тишина и празна соба, а то ју је терало на сузе и сећање на успомене… Стезало би је у грудима док јој и срце […]