Todorović Damnjan

11. августа 2019.

Још један крај у низу…

Знам, осећам, крај је дошао близу, Остају само неки неостварени снови, Још једна, ко зна која, превара у низу, Храбри војник коме се одузму чинови… Видим, […]
4. августа 2019.

Гледам по гробљу…

Гледам по гробљу, мучна тишина, Гроб до гроба, у даљини се чује сове хук, Пред собом угледах зов давнина, Све нестаје у трену, остаје само мук… […]
4. августа 2019.

Прошле су године…

Тог дана се вратио у свој родни град, Да спаси себе што се спасти може, У себи је осећао тежину, духовну глад, Како је тешко, помози […]
29. јуна 2019.

Један крај…

Осећам, нестајем  тихо из молитви твојих, Одлази доба нежности и Раја, Осећам, слутим, нестаје оних осмеха мојих, Иза угла се скрива призвук једног краја… Коноп кад […]
20. јуна 2019.

Лаж до лажи…

Данас смо живот сковали од лажи, Лажни ликови, лажне адресе, Треба ти нешто, новац, само кажи, Иди, нека те живот од мене однесе… Око мене све […]
16. јуна 2019.

Растанак две душе…

Не, не зови, опрости, одлази од мене, Не  шаљи поруке, ја не могу више, Морам да идем, знаш да волим те, Стари, добри, опробани клише… Гледао […]
7. јуна 2019.

Нестају снови…

Нестају снови неки недосањани, Тек некад  душа одлети ка бесконачности, Знаш ли шта значе прелепи кринови, Симболи љубави, нежности, невиности… Нестају снови са твојим ликом, Сећање […]
7. јуна 2019.

Срце једне жене…

Ко ће разумети срце једне жене, Мирис њене душе ношен на крилима ветра, На образу сузе, очи тако навлажене, Лице анђела сваког новог јутра… Ко ће […]
4. јуна 2019.

Збогом…

Скриваш се, нестајеш, тама те скрива, Љубав је лаж на уснама твојим, Дошло је време, тако то бива, Свако креће животним путевима својим… Скриваш се, нестајеш, […]