Todorović Damnjan
11. августа 2019.
Знам, осећам, крај је дошао близу, Остају само неки неостварени снови, Још једна, ко зна која, превара у низу, Храбри војник коме се одузму чинови… Видим, […]
4. августа 2019.
Гледам по гробљу, мучна тишина, Гроб до гроба, у даљини се чује сове хук, Пред собом угледах зов давнина, Све нестаје у трену, остаје само мук… […]
4. августа 2019.
Тог дана се вратио у свој родни град, Да спаси себе што се спасти може, У себи је осећао тежину, духовну глад, Како је тешко, помози […]
29. јуна 2019.
Осећам, нестајем тихо из молитви твојих, Одлази доба нежности и Раја, Осећам, слутим, нестаје оних осмеха мојих, Иза угла се скрива призвук једног краја… Коноп кад […]
20. јуна 2019.
Данас смо живот сковали од лажи, Лажни ликови, лажне адресе, Треба ти нешто, новац, само кажи, Иди, нека те живот од мене однесе… Око мене све […]
16. јуна 2019.
Не, не зови, опрости, одлази од мене, Не шаљи поруке, ја не могу више, Морам да идем, знаш да волим те, Стари, добри, опробани клише… Гледао […]
7. јуна 2019.
Нестају снови неки недосањани, Тек некад душа одлети ка бесконачности, Знаш ли шта значе прелепи кринови, Симболи љубави, нежности, невиности… Нестају снови са твојим ликом, Сећање […]
7. јуна 2019.
Ко ће разумети срце једне жене, Мирис њене душе ношен на крилима ветра, На образу сузе, очи тако навлажене, Лице анђела сваког новог јутра… Ко ће […]
4. јуна 2019.
Скриваш се, нестајеш, тама те скрива, Љубав је лаж на уснама твојим, Дошло је време, тако то бива, Свако креће животним путевима својим… Скриваш се, нестајеш, […]