Todorović Damnjan
31. јула 2020.
Боже ..колико патње Мора да прође да Сагори душа изнутра… Нестајем полако Ћутањем ме нема… Боже, Зашто срце до умирања памти… Зашто у тренуцима не престаје […]
25. јула 2020.
Pitaju me… Pitaju me… brižnici… zašto to radiš, zašto pišeš pesme… čemu ta patetika, čemu te gluposti… Pitaju me… brižnici… znaš li da ti se smeju […]
25. јула 2020.
Bila je… Bila je… tako obična, i tako jednostavna… a opet… tako neobična, jedna, jedinstvena… Nosila je bol u svojoj duši… onaj, koji samo Bog šalje […]
23. јула 2020.
Да… били су два света…. два универзума неспојива… додир и самоћа…. светлост и тама… Срели су се у једно тихој ноћи… док је Сунце хитало свом […]
19. јула 2020.
Noc je tiha, mirna….zamisljam tebe u svom sivilu ovog zivota, kolotečina oko nas… Budi miris duge u noći kad te vidim… budi mi zora sjajna, ona […]
18. јула 2020.
I ove noći… patiću za tobom… Zašto sam morao da te upoznam… zašto… mrzim te zbog toga… ne, sebe mrzim… U pm sve… opet slusam pesmu… […]
14. јула 2020.
Поноћ је полако залазила и кретала се пут западних земаља… Зора се тихо прикрадала са Истока, најављујући још један дан у низу… Стојим, испред овог чуда […]
13. јула 2020.
Laž… Ta mala, zaista kratka reč… reč od tri slova, kraća od ljubavi, ali mnogo oštrija u duši, mnogo bolnija, razornija… jednom kad se otkrije, razotkrije, […]
11. јула 2020.
Кажу људи, веома је танка линија између љубави и мржње… Да, треба водити добро рачуна, јер неразумност може да нас одведе на другу страну, а тада […]