Многи се питају љубав шта је,
Осећање које међ` људима некад бива,
Који је не воле, мисле одговорност да је,
Уместо да је зграбе, душа се снебива…
Неки је гледају као море бесконачности,
Покушавају да нађу себе у осмеху једном,
Дају себе до граница бесконачности,
Остајући у оку са сузом сетном…
Неки је гледају попут неке користи,
Где се љубав само у лажима скрива,
То су само вешти, лукави животни артисти,
Погледа тако бистра, а срца опет грамзива…
Бити вољен од неког, то ти снагу даје,
Кад волиш, храбрости недостајати неће,
Кад те неко воли, кад ти се душом предаје,
Тиха ватра негде дубоко у вама гореће…
Шта је љубав, то свако за себе у дубини зна,
Некад је тако дивна, некад је као тужна Селма,
Остаје велика бол, ако то касно у себи спозна,
Остаје сам међ` столетним алејама…