Todorović Damnjan
21. маја 2020.
Zašto je tuga sad u mom srcu… Zašto sam opet dopustio da se spustim do ponora, do Pakla i da ranim svoju dušu… opet… Šta mi […]
20. маја 2020.
Nekome zaista ne treba pružati šansu… Ni prvu… a kamoli drugu, treću, četvrtu… Samo te grizu za srce, trošiš ionako istrošeno telo… Znam, ne treba tebi […]
16. маја 2020.
Кад неко жели да оде од тебе… Немој га задржавати руком онемоћалом, ни прстима који дрхте на животном путу… Пусти га, нека иде…Не буди звоно које […]
13. маја 2020.
Ona… i… on… ona nije bila iz ovog sveta… Nije joj pristajao, ne… nije bio za nju… Ona je bila sastavljena… od belog zvezdanog praha… magičnih […]
11. маја 2020.
Da..konačno to pismo…Možda se ne može ni nazvati pismom…više neko moje razmišljanje … O čemu? Ne znam ni sama..nemam neku određenu temu, niti konkretno razmišljanje… Danima […]
8. маја 2020.
Prolazi još jedna laž u nizu, Da li još verovati pogrešnim spodobama, Na kraju tunela, vidim, spas je blizu, U daljini se čuje Nebeska arija… Bilo […]
7. маја 2020.
Kad neko želi da ode od tebe, Pusti ga, neka ide, ne okreći se, Ostavi za nekog drugog oči snene, Izdrži, ne vraćaj se na stare […]
3. маја 2020.
Sećam se, bilo je leto prošloga veka, Plakao sam za njom, dok je tiho odlazila, Bio sam tad mlad, u meni snaga neka, Bejah na kolenima, […]
2. маја 2020.
Jednom je davno rekao Neko, Ne bacaj svoje bisere pred svinje, Ne dozvoli da te snovi odvedu daleko, Dokle će um snebivati lažne boginje… Jednom je […]