Homo homini lupus… ( Човек је човеку вук…)

Обожавам те…
4. децембар 2017.
Два учитеља…
10. децембар 2017.

Рујна зора никако да сване,

Не гледа се човек, гледа се статус,

Да ли то очекујемо још црње дане,

Homo homini lupus…

 

Уморни просјак на улици стоји,

Поред њега пролази последњи тролејбус,

Сам са собом, и себе се боји,

Homo homini lupus…

 

 

Неко је дете плакало за мајком,

Живот му постаје нерешив ребус,

Покрило је голо, уморно тело дроњком,

Homo homini lupus…

Чуо се плач, негде у тихој ноћи,

На души нам остаје горки укус,

Да ли имам снаге, да ли ћу моћи,

Homo homini lupus…

 

Да нам нема Бога, како би даље могли,

Данас си човек, сутра си само хумус,

Господари овог света не би нам помогли,

Homo homini lupus…

Оставите одговор