Todorović Damnjan

26. августа 2017.

Мајка, твој анђео…

Мајка, твој анђео… Било једном једно дијете, спремно да се роди. Једног дана оно упита Бога: “Чујем да ме сутра шаљеш на земљу? Али како ћу […]
25. августа 2017.

Писмо мајци…

Писмо мајци Јеси л жива, старичице моја? Син твој живи и поздрав ти шаље. Нек увечер над колибом твојом Она чудна свјетлост сја и даље. Пишу […]
25. августа 2017.

Беле стазе ( одломак из романа)…

Драги моји пријатељи, желео бих са вама да поделим део себе… Ово је део романа који сам написао, део мог бића и личних превирања, роман ” […]
25. августа 2017.

Опроштај као Божији благослов…

Опроштај, опростити… Именица, глагол, како год, лако је дефинисати, али како применити… Данас је време великих турбуленција, када више као друштво, као људи не знамо где […]
23. августа 2017.

Вечито сама…

Не гледај ме тако, не гледај моје сузе, јер их не разумеш… Када би могао да завириш у моје срце и моју бол да осетиш, плакао […]
23. августа 2017.

Други и страшни Христов суд…

Једног јутра рано пред гвоздена врата Раја зауставио се деда Јован Брадата, кмет села Ржева и закуцао тихо. Тешка Божија врата се отворише и отуда се […]
14. августа 2017.

Сетва и жетва 2…

Многи ће вам рећи да у борби за Добро, представљате Сервантесовог Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењача… И биће у праву, јер у овом […]
14. августа 2017.

Ја сам…

Ја сам… заљубљени сањар изгубљених снова, морнар без луке, капетан без брода… Јутро без Сунца, ноћ без Месеца… Прометеј без наде, Пигмалион без Галатеје…
14. августа 2017.

Желео бих да сам звезда..

Желео бих да сам звезда.. Целе ноћи бих посматрао твоје прекрасно лице и миловао твоје лице… Једино чега бих се бојао… Била би зора која би […]