Todorović Damnjan

4. јануара 2020.

Недосањани снови… ( део из романа)

У том тренутку, телефон је зазвонио. Он… Ја сам, стигао сам…- глас му је био препун наде. Па где сад, зашто ниси могао раније, не могу […]
29. децембра 2019.

И ове ноћи…

И ове ноћи, кад казаљке се поклопе, Сети се мене, онако, у пролазу, Кад се после свега, уморне очи склопе, Да ли ти још моје песме […]
24. децембра 2019.

Dodirni me neosetno…

Dodirni me neosetno Tiho… Dok muzika svira.. Onu..nasu.. I zatvori oči.. Da nam se misli Sretnu.. negde Na pola puta… Poželi nedoživljeno Makar na tren Ove […]
21. децембра 2019.

Да, дуга је ноћ…

Да, ноћ је пред њим, једна дуга, дуга ноћ… Да, а где си ти, негде тамо далеко, негде где обриси спајају два народа, два света, две […]
16. децембра 2019.

Još uvek te voli…

Ponekad čuješ tišinu… tu tišinu što ubija bolnu dušu… dušu punu bola i tuge… a tada krenu suze i osećaj praznine… srce ,duša ,oči ,telo plače, […]
16. децембра 2019.

Молитва…

У мени воде узнемирене, Ломе ми душу давно сломљену, Изгубљене давно неке очи снене, Сузе поју молитву Давидову покајну… Иде служба, мисли се роје, Старе ране […]
10. децембра 2019.

Понекад у ноћи…

Понекад у ноћи, сетим се речи ружних, Које сам некад упутио теби, Тада се сетим твојих очију тужних, Нисам то никад опростио себи… Понекад у ноћи, […]
6. децембра 2019.

Вечни Реквијум за Њу…

Отишла си тихо, без последњег збогом, Још у мени одјекује твој глас, Кренула си ка месту под вечном дугом, На крају Пута, чекао те је Спас… […]
5. децембра 2019.

Реквијем за Њу…

Знам да је смрт…само болна Истина која очекује сваког… од нас… Знам…или мислим да знам…јер да знам, не би ми било сад тако тешко… Отишла си, […]