Todorović Damnjan
19. фебруара 2020.
Zapitam se, da li je sve bila samo laž prokleta, Te večeri koje u sebi duboko skrivam, Istina bolna poput britkog žileta, Te usnule oči koje […]
11. фебруара 2020.
Šetam noću…sama… Ulica me grli hladnom slutnjom, Dok tugu nosim pod teretom mraka… Vetar je u prozore prosuo zimski dah, Ostavljajući trag…Gledam… ne prepoznajem lik taj… […]
7. фебруара 2020.
Ne... Nije vreme za ljutnju... Mi za sabiranje uspomena... Dogoreva sveća... Nije vreme za kletvu... Ni za otežale trepavice... Nije vreme za isprike, ni na iznenadna […]
7. фебруара 2020.
Od tog dana...ja više nisam...ja... Mi više nismo...mi... Od tog dana, tuga počinje da sja... Od tog dana, mi smo...samo ti... Zar je moguće i što […]
7. фебруара 2020.
Кад не знаш шта је било, Да ли је живот крив или прав, Не сећаш се шта се некад снило, Осмехни се, то мора да је […]
13. јануара 2020.
Znam da nikad nisam ovako voleo, I niko drugi me nije voleo više, S tobom sam se smejao i plakao Živeo sam i umro Šta sve […]
4. јануара 2020.
У том тренутку, телефон је зазвонио. Он… Ја сам, стигао сам…- глас му је био препун наде. Па где сад, зашто ниси могао раније, не могу […]
29. децембра 2019.
И ове ноћи, кад казаљке се поклопе, Сети се мене, онако, у пролазу, Кад се после свега, уморне очи склопе, Да ли ти још моје песме […]
24. децембра 2019.
Dodirni me neosetno Tiho… Dok muzika svira.. Onu..nasu.. I zatvori oči.. Da nam se misli Sretnu.. negde Na pola puta… Poželi nedoživljeno Makar na tren Ove […]