Todorović Damnjan
25. фебруара 2020.
Ti… da ti… Ti…da, ti, što sad čitaš ove redove…hajde, pa znam da ih čitaš… Da, da… vidim taj tvoj osmeh na licu koji volim… nešto […]
21. фебруара 2020.
Večeras, dok je umorno nebo nada mnom plakalo, Sreo sam njega, usamljenog, pogleda tužnog, Skrivao se od kiše, srce mi je zaplakalo, Gledao me je iskreno, […]
19. фебруара 2020.
Zapitam se, da li je sve bila samo laž prokleta, Te večeri koje u sebi duboko skrivam, Istina bolna poput britkog žileta, Te usnule oči koje […]
11. фебруара 2020.
Šetam noću…sama… Ulica me grli hladnom slutnjom, Dok tugu nosim pod teretom mraka… Vetar je u prozore prosuo zimski dah, Ostavljajući trag…Gledam… ne prepoznajem lik taj… […]
7. фебруара 2020.
Ne... Nije vreme za ljutnju... Mi za sabiranje uspomena... Dogoreva sveća... Nije vreme za kletvu... Ni za otežale trepavice... Nije vreme za isprike, ni na iznenadna […]
7. фебруара 2020.
Od tog dana...ja više nisam...ja... Mi više nismo...mi... Od tog dana, tuga počinje da sja... Od tog dana, mi smo...samo ti... Zar je moguće i što […]
7. фебруара 2020.
Кад не знаш шта је било, Да ли је живот крив или прав, Не сећаш се шта се некад снило, Осмехни се, то мора да је […]
13. јануара 2020.
Znam da nikad nisam ovako voleo, I niko drugi me nije voleo više, S tobom sam se smejao i plakao Živeo sam i umro Šta sve […]
4. јануара 2020.
У том тренутку, телефон је зазвонио. Он… Ја сам, стигао сам…- глас му је био препун наде. Па где сад, зашто ниси могао раније, не могу […]