Todorović Damnjan

7. фебруара 2020.

Dan D…

Od tog dana...ja više nisam...ja... Mi više nismo...mi... Od tog dana, tuga počinje da sja... Od tog dana, mi smo...samo ti... Zar je moguće i što […]
7. фебруара 2020.

Заборав…

Кад не знаш шта је било, Да ли је живот крив или прав, Не сећаш се шта се некад снило, Осмехни се, то мора да је […]
13. јануара 2020.

Samo odlazi…

Znam da nikad nisam ovako voleo, I niko drugi me nije voleo više, S tobom sam se smejao i plakao Živeo sam i umro Šta sve […]
4. јануара 2020.

Недосањани снови… ( део из романа)

У том тренутку, телефон је зазвонио. Он… Ја сам, стигао сам…- глас му је био препун наде. Па где сад, зашто ниси могао раније, не могу […]
29. децембра 2019.

И ове ноћи…

И ове ноћи, кад казаљке се поклопе, Сети се мене, онако, у пролазу, Кад се после свега, уморне очи склопе, Да ли ти још моје песме […]
24. децембра 2019.

Dodirni me neosetno…

Dodirni me neosetno Tiho… Dok muzika svira.. Onu..nasu.. I zatvori oči.. Da nam se misli Sretnu.. negde Na pola puta… Poželi nedoživljeno Makar na tren Ove […]
21. децембра 2019.

Да, дуга је ноћ…

Да, ноћ је пред њим, једна дуга, дуга ноћ… Да, а где си ти, негде тамо далеко, негде где обриси спајају два народа, два света, две […]
16. децембра 2019.

Još uvek te voli…

Ponekad čuješ tišinu… tu tišinu što ubija bolnu dušu… dušu punu bola i tuge… a tada krenu suze i osećaj praznine… srce ,duša ,oči ,telo plače, […]
16. децембра 2019.

Молитва…

У мени воде узнемирене, Ломе ми душу давно сломљену, Изгубљене давно неке очи снене, Сузе поју молитву Давидову покајну… Иде служба, мисли се роје, Старе ране […]