Todorović Damnjan

29. августа 2019.

Воз живота…

Живот је овај попут вожње возом, Толико станица, туге, боли, Сви под стресом, неком психозом, Већина те мрзи, понеко и воли… На некој од станица тихо […]
28. августа 2019.

Не брини се…

Не, не брини се, само се опусти, Живот ће све то предати забораву, Не мучи себе, само главу спусти, Тихо се предај последњем поздраву… Не, не […]
27. августа 2019.

Последња станица живота…

Живот је барка у којој плове људи, На пучинама немирним, далеким, Понекад се у нама онај немирни жар пробуди, Пожелиш да сан који сањаш, учиниш стварним… […]
26. августа 2019.

Да, разумем те….

Да, разумем те, зашто не дајеш  себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]
25. августа 2019.

Кротитељ и кћи Месеца…

Мислила си, могу га стално  лагати, А желела си са њим Сунце да ти сине, Мислила си, никад неће сазнати, Због тога ћеш изгубити његову Мине… […]
25. августа 2019.

Волим те…

Гледаш у моје уморне очи, Питаш се, да ли те волим и сада, Увек си била део бесаних ноћи, Не, ништа се није променило од тада… […]
12. августа 2019.

Спрема се Апокалипса…

Пирују људи , само нека је весело, Нема свеће у овоме свету, да у тами заблиста, Смрћу престаје све, нека је задовољно тело, У Свемиру се […]
12. августа 2019.

Само иди…

Само иди, што даље, Малена моја, Доста сам суза у твоје очи стављао, Да, толико много, не зна им се броја, Много, много сам узимао, премало […]
11. августа 2019.

Жена морала лаког…

Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]