Todorović Damnjan

27. августа 2019.

Последња станица живота…

Живот је барка у којој плове људи, На пучинама немирним, далеким, Понекад се у нама онај немирни жар пробуди, Пожелиш да сан који сањаш, учиниш стварним… […]
26. августа 2019.

Да, разумем те….

Да, разумем те, зашто не дајеш  себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]
25. августа 2019.

Кротитељ и кћи Месеца…

Мислила си, могу га стално  лагати, А желела си са њим Сунце да ти сине, Мислила си, никад неће сазнати, Због тога ћеш изгубити његову Мине… […]
25. августа 2019.

Волим те…

Гледаш у моје уморне очи, Питаш се, да ли те волим и сада, Увек си била део бесаних ноћи, Не, ништа се није променило од тада… […]
12. августа 2019.

Спрема се Апокалипса…

Пирују људи , само нека је весело, Нема свеће у овоме свету, да у тами заблиста, Смрћу престаје све, нека је задовољно тело, У Свемиру се […]
12. августа 2019.

Само иди…

Само иди, што даље, Малена моја, Доста сам суза у твоје очи стављао, Да, толико много, не зна им се броја, Много, много сам узимао, премало […]
11. августа 2019.

Жена морала лаког…

Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]
11. августа 2019.

Још један крај у низу…

Знам, осећам, крај је дошао близу, Остају само неки неостварени снови, Још једна, ко зна која, превара у низу, Храбри војник коме се одузму чинови… Видим, […]
4. августа 2019.

Гледам по гробљу…

Гледам по гробљу, мучна тишина, Гроб до гроба, у даљини се чује сове хук, Пред собом угледах зов давнина, Све нестаје у трену, остаје само мук… […]