Todorović Damnjan
27. августа 2019.
Живот је барка у којој плове људи, На пучинама немирним, далеким, Понекад се у нама онај немирни жар пробуди, Пожелиш да сан који сањаш, учиниш стварним… […]
26. августа 2019.
Да, разумем те, зашто не дајеш себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]
25. августа 2019.
Мислила си, могу га стално лагати, А желела си са њим Сунце да ти сине, Мислила си, никад неће сазнати, Због тога ћеш изгубити његову Мине… […]
25. августа 2019.
Гледаш у моје уморне очи, Питаш се, да ли те волим и сада, Увек си била део бесаних ноћи, Не, ништа се није променило од тада… […]
12. августа 2019.
Пирују људи , само нека је весело, Нема свеће у овоме свету, да у тами заблиста, Смрћу престаје све, нека је задовољно тело, У Свемиру се […]
12. августа 2019.
Само иди, што даље, Малена моја, Доста сам суза у твоје очи стављао, Да, толико много, не зна им се броја, Много, много сам узимао, премало […]
11. августа 2019.
Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]
11. августа 2019.
Знам, осећам, крај је дошао близу, Остају само неки неостварени снови, Још једна, ко зна која, превара у низу, Храбри војник коме се одузму чинови… Видим, […]
4. августа 2019.
Гледам по гробљу, мучна тишина, Гроб до гроба, у даљини се чује сове хук, Пред собом угледах зов давнина, Све нестаје у трену, остаје само мук… […]