Живот је овај попут вожње возом, Толико станица, туге, боли, Сви под стресом, неком психозом, Већина те мрзи, понеко и воли… На некој од станица тихо […]
Живот је барка у којој плове људи, На пучинама немирним, далеким, Понекад се у нама онај немирни жар пробуди, Пожелиш да сан који сањаш, учиниш стварним… […]
Да, разумем те, зашто не дајеш себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]
Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]