Todorović Damnjan
29. августа 2019.
Живот је овај попут вожње возом, Толико станица, туге, боли, Сви под стресом, неком психозом, Већина те мрзи, понеко и воли… На некој од станица тихо […]
28. августа 2019.
Не, не брини се, само се опусти, Живот ће све то предати забораву, Не мучи себе, само главу спусти, Тихо се предај последњем поздраву… Не, не […]
27. августа 2019.
Живот је барка у којој плове људи, На пучинама немирним, далеким, Понекад се у нама онај немирни жар пробуди, Пожелиш да сан који сањаш, учиниш стварним… […]
26. августа 2019.
Да, разумем те, зашто не дајеш себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]
25. августа 2019.
Мислила си, могу га стално лагати, А желела си са њим Сунце да ти сине, Мислила си, никад неће сазнати, Због тога ћеш изгубити његову Мине… […]
25. августа 2019.
Гледаш у моје уморне очи, Питаш се, да ли те волим и сада, Увек си била део бесаних ноћи, Не, ништа се није променило од тада… […]
12. августа 2019.
Пирују људи , само нека је весело, Нема свеће у овоме свету, да у тами заблиста, Смрћу престаје све, нека је задовољно тело, У Свемиру се […]
12. августа 2019.
Само иди, што даље, Малена моја, Доста сам суза у твоје очи стављао, Да, толико много, не зна им се броја, Много, много сам узимао, премало […]
11. августа 2019.
Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]