Todorović Damnjan

17. септембра 2017.

Бесплодна смоква и мој народ…

Нови Завет, као један део Светог Писма, обилује прелепим мислима и причама, које нам показују саму суштину живота и оно што Господ дарује Својим даровима. У […]
17. септембра 2017.

Вртлог живота…

Не могу људи да ураде све што би хтели… Не могу ни сва обећања да одрже… И онда се склањају. Беже… Ми мислимо да нас више […]
16. септембра 2017.

Успомена једне жене…

Кидали су ми перје из крила… А ја сам летела! Трудили су се да ми ускрате ваздух… А ја сам дисала! Плашили су ме – немој […]
14. септембра 2017.

Била си…

Била си Сунце његове таме, Најлепши цвет његове баште, Зора би вас срећне дочекала саме, Постала си јава његове маште…   Била си извор његових немира, […]
13. септембра 2017.

Старац и смрт…

Пожутела слика на староме креденцу, Свећа догорева на климавом столу, Осетио је бол у старом срцу, Био је сам, живео у свом болу…   Младост је […]
11. септембра 2017.

Гледао је њене очи…

Гледао је њене очи, очи уплашене срне, Њену црну косу, тугу на лицу, Осетио је бол, срце да му трне, Ветар је тихо ходио низ улицу… […]
10. септембра 2017.

Стрепња

Не, немој ми прићи Хоћу издалека да волим и желим твоја ока два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај […]
9. септембра 2017.

Твоје очи…

Твоје очи – очи које ме не виде … Твоје руке – руке које ме не грле … Твоје усне – усне које ме не љубе […]
8. септембра 2017.

Туга једне душе…

Можда ми једном пукне филм па и ја почнем да живим као већина… у свету материјализма, у свету јурцања за статусом, дебелим новчаником… у свету осуде, […]