Todorović Damnjan

9. априла 2020.

Ponekad…

Ponekad te sretnem u snovima mojim, Tamo gde se sećanja mešaju sa javom, Plašim se, uvek, kad se jutrom probudim, Setiš li se mene ti, u […]
28. фебруара 2020.

Bleso moja mala…

Bleso moja mala, još uvek te volim, Dok se noć polako, na prozore spušta, gorim, Gledam ka ikoni, grešan, za tebe se molim, Da li te […]
25. фебруара 2020.

Da, znam sve…

Da…znam zašto ćutiš…bežiš…zašto se skrivaš iza neskrivenog… zašto ne gledaš moje poruke…da…plašiš se… ne mene, ah, pa ko bi se mene uopšte plašio… plašiš se sebe…tvojih […]
25. фебруара 2020.

Makar ovaj tren…

Samo jedan tren…. Noć je tiha, mirna… Reklo bi se, idealna, sa prelepim zvezdama na nebu, u kojim vidim tvoje oči… Ponekad se zapitam, često se […]
25. фебруара 2020.

Ti, da ti…

Ti… da ti… Ti…da, ti, što sad čitaš ove redove…hajde, pa znam da ih čitaš… Da, da… vidim taj tvoj osmeh na licu koji volim… nešto […]
21. фебруара 2020.

Suze jednog psa…

Večeras, dok je umorno nebo nada mnom plakalo, Sreo sam njega, usamljenog, pogleda tužnog, Skrivao se od kiše, srce mi je zaplakalo, Gledao me je iskreno, […]
19. фебруара 2020.

Zapitam se…

Zapitam se, da li je sve bila samo laž prokleta, Te večeri koje u sebi duboko skrivam, Istina bolna poput britkog žileta, Te usnule oči koje […]
11. фебруара 2020.

Jedna žena u Večnosti…

Šetam noću…sama… Ulica me grli hladnom slutnjom, Dok tugu nosim pod teretom mraka… Vetar je u prozore prosuo zimski dah, Ostavljajući trag…Gledam… ne prepoznajem lik taj… […]
7. фебруара 2020.

Seti se…

Ne... Nije vreme za ljutnju... Mi za sabiranje uspomena... Dogoreva sveća... Nije vreme za kletvu... Ni za otežale trepavice... Nije vreme za isprike, ni na iznenadna […]