Todorović Damnjan
17. новембра 2019.
Ноћна светиљка баца своје зраке низ друм, Шетам замишљено улицама града, Спрема се олуја, поглед се пружа на један хум, Нико се није вратио одатле до […]
16. новембра 2019.
Остави ме ноћи ове, јесење, тужне, Пусти нека музика сводом заплови, Поведи ме, далеко, у крајеве северне, Немам више шта да дам, остају благослови… Остави ме […]
10. новембра 2019.
Ако ти кажу, да неко због тебе самује, Не, немој веровати, окрени главу, Додир без додира, што те додирује, Сузе нижеш, кроз твоју косу плаву… Ако […]
9. новембра 2019.
Уморан војник, последња битка, Ветар дува, спустио сам главу, Истина умире, лаж постаје питка, Нестају хероји, предају славу… Сломљен човек, олуја се спрема, Тужан пас, око […]
7. новембра 2019.
Дошла је тихо на ветровима Севера, Једне ноћи, једне тихе зиме, Жена без града, жена без имена, Није желела да јој сазнам име… Због ње је […]
4. новембра 2019.
Убијаш ме лагано својим осмехом, Што ноћима у мени тихо одзвања, Убијам себе, вођен својим грехом, Гласови неки, чујем нека дозивања… Убијаш ме тихо својом тишином, […]
4. новембра 2019.
Толико је начина да се каже волим те, Толико начина да носиш неког дубоко, Подигнеш се, до самих звезда носи те, Чујеш шапутања, заискри ти око… […]
3. новембра 2019.
Синоћ видех свог друга на једном стубу, Нешто ме јако у грудима пресече, Долази време да чекам сподобу крезубу, Тихо ће стати, и рећи, „ Добро […]