Запитам себе у ноћима тамним, хладним, Зашто изнова страхујем од претеране среће, Да ли се плашим, да те не изгубим потезом изненадним, Да ниси само неко […]
Протиче нам живот овај у вечитој трци, Покушавамо да схватимо сврху свог постојања, Ставио сам тачку тој великој збрци, Кад угледах тебе, потраго мојих надања… […]
Младост је тихо нестала на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји… […]