Todorović Damnjan
22. јануара 2018.
Било је хладно, киша је падала, На лицу јој осмех, у очима бол и туга, Плакала је са капима кише док је ходала, Птице су кретале […]
21. јануара 2018.
Запитам себе у ноћима тамним, хладним, Зашто изнова страхујем од претеране среће, Да ли се плашим, да те не изгубим потезом изненадним, Да ниси само неко […]
19. јануара 2018.
Неко сасвим обичан, а заправо није… Неко тако тих, а заправо много говори… Неко ко не види много, а осећа више од тога… Не показује превише, […]
16. јануара 2018.
Протиче нам живот овај у вечитој трци, Покушавамо да схватимо сврху свог постојања, Ставио сам тачку тој великој збрци, Кад угледах тебе, потраго мојих надања… […]
14. јануара 2018.
Да ли помислиш некад шта то желим ја, Само један пољубац, само један, не обичан, Да, док звезде на починак крећу, пре самог свитања, Један тако […]
8. јануара 2018.
Негде тамо, тамо далеко, предалеко си од мене, Али осећам те тако живо, стварно, тако близу, Осећам те тако близу, као да сам поред тебе, Још […]
4. јануара 2018.
Неко те је сломио, повредио јако, Уздрмао темеље што ти душу носи, Учини нешто , што ни мало није лако, Једноставно се окрени, пусти, опрости… […]
4. јануара 2018.
Да се сва мора овога света, разбију у безброј капи, Да ли је могуће избројати, колико би их било, Да се њима сва туга овога света […]
1. јануара 2018.
Младост је тихо нестала на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји… […]