Todorović Damnjan

24. децембра 2017.

Лагано умирем….

Негде у мени ране дубоке, између прста лете године, била си моја љубав једина, под блатним небом црвена јабука, била си моја љубав једина, под блатним […]
24. децембра 2017.

Чежња…

Небеса су празна; немо вече слази, негде у алеји задњи зрачак блиста, венус архаичка сама је на стази, гола, и сва стидна, без смоквова листа… Вече […]
22. децембра 2017.

Лепо је сањати…

Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]
22. децембра 2017.

Љубав…

Опраштамо се, опраштамо се и страсно дугим ногама одлазимо у свет… Ти у своју младост онуда иза фабрика, иза пристаништа и моста, низ раскршћа која се […]
20. децембра 2017.

Са тобом…

Гледам кроз прозор, И присећам се наших миловања, Каква чудна светлост, У тами живота… Почиње киша, И време је да идеш, Хтела сам да те видим, […]
19. децембра 2017.

Мој Свети Никола…

И када сам несрећан, кад ме несрећа слама, Суза у оку, кад си сам, сам у свом болу, И кад нема ко да крене, са твојим […]
19. децембра 2017.

Кад помислим на тебе…

Помислим на Месец што небеским сводом ходи, Видим неке сене, тамо видим нас, Остала је жута фотографија на старој комоди, Негде у даљини, где љубав почиње, […]
17. децембра 2017.

Acta est fabula …

Није га плашио тмуран осећај хладне зиме, Која је продирала дубоко, стварајући осећај бола, Ни голо дрвеће, најављујући тиху смрт природе тиме, Кроз облаке је ходила […]
16. децембра 2017.

Распни га, распни га…

Гледаш ме док стојим уплашено, са очима препуним злобе, Негде дубоко у себи знам, баш те брига, Пружао сам ти руку попут дављеника, до слободе, Негде […]