Todorović Damnjan
29. децембра 2017.
Једне ноћи, киша је падала, небо је плакало, Плакало је неутешно, најлепша звезда тад је била изгубљена, Једно је мало тело у нечијем наручју дрхтало, У […]
28. децембра 2017.
Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]
26. децембра 2017.
Да ли ти се десило некад, да у својој души нежно, Нечију душу топлу осетиш, да ли тада знаш, Да си нашла слику своје душе, тако […]
24. децембра 2017.
Негде у мени ране дубоке, између прста лете године, била си моја љубав једина, под блатним небом црвена јабука, била си моја љубав једина, под блатним […]
24. децембра 2017.
Небеса су празна; немо вече слази, негде у алеји задњи зрачак блиста, венус архаичка сама је на стази, гола, и сва стидна, без смоквова листа… Вече […]
22. децембра 2017.
Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]
22. децембра 2017.
Опраштамо се, опраштамо се и страсно дугим ногама одлазимо у свет… Ти у своју младост онуда иза фабрика, иза пристаништа и моста, низ раскршћа која се […]
20. децембра 2017.
Гледам кроз прозор, И присећам се наших миловања, Каква чудна светлост, У тами живота… Почиње киша, И време је да идеш, Хтела сам да те видим, […]
19. децембра 2017.
И када сам несрећан, кад ме несрећа слама, Суза у оку, кад си сам, сам у свом болу, И кад нема ко да крене, са твојим […]