Todorović Damnjan
4. јануара 2018.
Да се сва мора овога света, разбију у безброј капи, Да ли је могуће избројати, колико би их било, Да се њима сва туга овога света […]
1. јануара 2018.
Младост је тихо нестала на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји… […]
29. децембра 2017.
Једне ноћи, киша је падала, небо је плакало, Плакало је неутешно, најлепша звезда тад је била изгубљена, Једно је мало тело у нечијем наручју дрхтало, У […]
28. децембра 2017.
Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]
26. децембра 2017.
Да ли ти се десило некад, да у својој души нежно, Нечију душу топлу осетиш, да ли тада знаш, Да си нашла слику своје душе, тако […]
24. децембра 2017.
Негде у мени ране дубоке, између прста лете године, била си моја љубав једина, под блатним небом црвена јабука, била си моја љубав једина, под блатним […]
24. децембра 2017.
Небеса су празна; немо вече слази, негде у алеји задњи зрачак блиста, венус архаичка сама је на стази, гола, и сва стидна, без смоквова листа… Вече […]
22. децембра 2017.
Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]
22. децембра 2017.
Опраштамо се, опраштамо се и страсно дугим ногама одлазимо у свет… Ти у своју младост онуда иза фабрика, иза пристаништа и моста, низ раскршћа која се […]