Todorović Damnjan

4. јануара 2018.

Волим те…

Да се сва мора овога света, разбију у безброј капи, Да ли је могуће избројати, колико би их било, Да се њима сва туга овога света […]
1. јануара 2018.

Јесен живота…

Младост је тихо нестала  на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји…   […]
29. децембра 2017.

Једној жени…

Једне ноћи, киша је падала, небо је плакало, Плакало је неутешно, најлепша звезда тад је била изгубљена, Једно је мало тело у нечијем наручју дрхтало, У […]
28. децембра 2017.

Памтите ме, пријатељи…

Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]
26. децембра 2017.

Да ли ти се десило некад…

Да ли ти се десило некад, да у својој души нежно, Нечију душу топлу осетиш, да ли тада знаш, Да си нашла слику своје душе, тако […]
24. децембра 2017.

Лагано умирем….

Негде у мени ране дубоке, између прста лете године, била си моја љубав једина, под блатним небом црвена јабука, била си моја љубав једина, под блатним […]
24. децембра 2017.

Чежња…

Небеса су празна; немо вече слази, негде у алеји задњи зрачак блиста, венус архаичка сама је на стази, гола, и сва стидна, без смоквова листа… Вече […]
22. децембра 2017.

Лепо је сањати…

Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]
22. децембра 2017.

Љубав…

Опраштамо се, опраштамо се и страсно дугим ногама одлазимо у свет… Ти у своју младост онуда иза фабрика, иза пристаништа и моста, низ раскршћа која се […]