Todorović Damnjan
17. марта 2019.
Боже… Како је све далеко… Трнци који су свлачили страсти миловања, Пробуђене ноћи са осмехом и ружом… Како су далеко Пречице уских, несебичних жртвовања… Невиних обећања… […]
17. марта 2019.
Они..Они као да нешто знају о мени: Луда, глупа наивка-кажу… Они подигли главе и лажу Као да су измишљени чистунци! Шта ћу са таквима? Питам се… […]
19. фебруара 2019.
Извини, опрости за снове недостижне, никад досањане, Које сам ти у ноћима лудим, кроз свој срце давао, Тамне прозоре, грехом упрљаним, Сунцем обасјане, За тренутке које […]
9. фебруара 2019.
Срео сам данас свог старог друга, У даљини је стајала једна сенка бледа, Приђох му, у очима се огледала туга, Хиљаду речи стало је у трен […]
7. фебруара 2019.
Нестало је љубави… Надања… Среће.. Смеха… Молитвом призивам вољу … Али речи нестају… Као ћутање у казни, Као покошена травка у пољу… Руке се пружају А […]
5. фебруара 2019.
Кад би само знала, о, кад би знала, Колико је патње у ноћи овој без поздрава, Где си отишла, од снова својих бежала, Како је моја […]
2. фебруара 2019.
Зашто смо се срели у овом пропалом свету, Овој долини суза, бола, бесконачне патње, Да ли је то живот спремио још једну освету, Увек ће остати, […]
28. јануара 2019.
Иди, док се у бескрају последња свећа гаси, Иди, док прашина по пустим врлетима пада, Иди, не тражи у туђим осмесима да те неко спаси, Живот […]
24. јануара 2019.
Сати су пролазили, време је стало у свом току, Чекао је да га санак пусти у тишини разоружа, Била је тако лепа, застала је на трен […]