Todorović Damnjan
24. новембра 2017.
Лето се полако ближило крају свом, Требало је поново у школу поћи, Очекивао се сусрет са старим друштвом, Несташлуци ће сами по себи доћи… Док […]
23. новембра 2017.
Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли […]
23. новембра 2017.
Нисам тражио савршенство, Нисам знао да савршенство постоји, Све што сам налазио, Мислио сам да је довољно да се воли… Док ми се ти ниси догодила, […]
21. новембра 2017.
Ноћ је била тиха, без звезда, кишна, Онај стари добри, јесењи амбијент, Гледао је ка прозору погледа неутешна, Знао је, OMNIA TEMPUS HABENT… Да ли да […]
20. новембра 2017.
И опет ми душа све о теби сања, и кида се срце и за тобом гине, а невјера твоја далеко се склања, као тавни облак кад […]
19. новембра 2017.
Зашто си тужна срцу мом у ноћи овој, Грле ме тамни приградски фоајеи, Остаће тајна у души чуваревој, Знај добро, Panta rei, Panta rei… Не, […]
18. новембра 2017.
Некада су ноћи тако тужне без звезда, Ноћи кад те тако дуго мучи инсомниа, Понекад и птица остане без гнезда, Али знај, аmor vincit omnia… Зна […]
17. новембра 2017.
Опет ме стари ветрови ломе, да ли то осећај бије Стрепње, надања, идеали по старом, Док уз прозор стојим сам, напољу тужна киша лије, Странац у […]
16. новембра 2017.
Опет је пао дубоко на дно, Нема никог да му смирење принесе, Опет је ударио себе немилосрдно, Господе, смилуј се… Изнемогло је дисао на одру свом, […]