Todorović Damnjan

21. новембра 2017.

OMNIA TEMPUS HABENT… ( Све у своје време)

Ноћ је била тиха, без звезда, кишна, Онај стари добри, јесењи амбијент, Гледао је ка прозору погледа неутешна, Знао је, OMNIA TEMPUS HABENT… Да ли да […]
20. новембра 2017.

И опет ми душа све о теби сања…

И опет ми душа све о теби сања, и кида се срце и за тобом гине, а невјера твоја далеко се склања, као тавни облак кад […]
19. новембра 2017.

Panta rei

Зашто си тужна срцу мом у ноћи овој, Грле ме  тамни приградски фоајеи, Остаће тајна у души чуваревој, Знај добро, Panta rei, Panta rei…   Не, […]
18. новембра 2017.

Amor vincit omnia… ( Љубав све побеђује)

Некада су ноћи  тако тужне без звезда, Ноћи кад те тако дуго мучи инсомниа, Понекад и птица остане без гнезда, Али знај, аmor vincit omnia… Зна […]
17. новембра 2017.

Ветрови живота…

Опет  ме стари ветрови ломе, да ли то осећај бије Стрепње, надања, идеали по старом, Док уз прозор стојим сам, напољу тужна киша лије, Странац у […]
16. новембра 2017.

Господе, смилуј се…

Опет је пао дубоко на дно, Нема никог да му смирење принесе, Опет је ударио себе немилосрдно, Господе, смилуј се… Изнемогло је дисао на одру свом, […]
16. новембра 2017.

Прича једног човека…

Био једном један човек, који је живео негде, бавио се нечим… Устајао би сваког јутра, незадовољан својим животом, статусом у друштву, нагомиланим обавезама, својом децом. Мноштво […]
15. новембра 2017.

Шетао је улицама…

Шетао је улицама уморног града, Сећао се младости, кад је дете био, Сећао се жеља, док је гледао како звезда пада, Сећао се снова, што је […]
14. новембра 2017.

Док јесење кише падају…

Док јесење кише падају, Сунце се иза облака крије, Окренула се свом свету, маштању, Питала се зашто лудо срце бије…   Можда због кише која роси […]