Todorović Damnjan

16. новембра 2017.

Прича једног човека…

Био једном један човек, који је живео негде, бавио се нечим… Устајао би сваког јутра, незадовољан својим животом, статусом у друштву, нагомиланим обавезама, својом децом. Мноштво […]
15. новембра 2017.

Шетао је улицама…

Шетао је улицама уморног града, Сећао се младости, кад је дете био, Сећао се жеља, док је гледао како звезда пада, Сећао се снова, што је […]
14. новембра 2017.

Док јесење кише падају…

Док јесење кише падају, Сунце се иза облака крије, Окренула се свом свету, маштању, Питала се зашто лудо срце бије…   Можда због кише која роси […]
13. новембра 2017.

Живот једне жене…

Данас, да данас ћу говорити само душом… Не желим више мир, тишину, не желим, не могу да поднесем тај глуви спокој од којега се пара све […]
11. новембра 2017.

На перону заборава…

На перону заборава, тужних успомена, чекао сам тебе, Нећеш доћи, ветар заборава ће те далеко однети, Однеће те, негде тамо далеко, далеко од мене, Тамо где […]
11. новембра 2017.

Sic itur ad astra… ( Дотаћи звезде…)

Питаш се да ли је то сан или јава, Да ли си само путник без карте у твом свету, Гледаш у часовник, дошао је до ситног […]
9. новембра 2017.

Немој се враћати у сан…

С јутра ветар жели да ти открије тајну. Немој се враћати у сан. Мораш тражити оно што стварно желиш. Немој се враћати у сан. Људи стално […]
8. новембра 2017.

Странац у ноћи… ( 2.део)

Не, немој се плашити изговорених речи, мада оне никад неће доћи до тебе. Ја сам нестварна за тебе попут мехурића сапунице, облака дима у загушљивој соби… […]
7. новембра 2017.

Даљина…

Замишљам те тако стојиш у даљини… На ливади лепој цветној, а око тебе дрвећа као каква стада… И тек једна клупа назире се само,у руци ти […]