Todorović Damnjan
16. новембра 2017.
Био једном један човек, који је живео негде, бавио се нечим… Устајао би сваког јутра, незадовољан својим животом, статусом у друштву, нагомиланим обавезама, својом децом. Мноштво […]
15. новембра 2017.
Шетао је улицама уморног града, Сећао се младости, кад је дете био, Сећао се жеља, док је гледао како звезда пада, Сећао се снова, што је […]
14. новембра 2017.
Док јесење кише падају, Сунце се иза облака крије, Окренула се свом свету, маштању, Питала се зашто лудо срце бије… Можда због кише која роси […]
13. новембра 2017.
Данас, да данас ћу говорити само душом… Не желим више мир, тишину, не желим, не могу да поднесем тај глуви спокој од којега се пара све […]
11. новембра 2017.
На перону заборава, тужних успомена, чекао сам тебе, Нећеш доћи, ветар заборава ће те далеко однети, Однеће те, негде тамо далеко, далеко од мене, Тамо где […]
11. новембра 2017.
Питаш се да ли је то сан или јава, Да ли си само путник без карте у твом свету, Гледаш у часовник, дошао је до ситног […]
9. новембра 2017.
С јутра ветар жели да ти открије тајну. Немој се враћати у сан. Мораш тражити оно што стварно желиш. Немој се враћати у сан. Људи стално […]
8. новембра 2017.
Не, немој се плашити изговорених речи, мада оне никад неће доћи до тебе. Ја сам нестварна за тебе попут мехурића сапунице, облака дима у загушљивој соби… […]
7. новембра 2017.
Замишљам те тако стојиш у даљини… На ливади лепој цветној, а око тебе дрвећа као каква стада… И тек једна клупа назире се само,у руци ти […]