Todorović Damnjan
17. септембра 2017.
Не могу људи да ураде све што би хтели… Не могу ни сва обећања да одрже… И онда се склањају. Беже… Ми мислимо да нас више […]
16. септембра 2017.
Кидали су ми перје из крила… А ја сам летела! Трудили су се да ми ускрате ваздух… А ја сам дисала! Плашили су ме – немој […]
14. септембра 2017.
Била си Сунце његове таме, Најлепши цвет његове баште, Зора би вас срећне дочекала саме, Постала си јава његове маште… Била си извор његових немира, […]
13. септембра 2017.
Пожутела слика на староме креденцу, Свећа догорева на климавом столу, Осетио је бол у старом срцу, Био је сам, живео у свом болу… Младост је […]
11. септембра 2017.
Гледао је њене очи, очи уплашене срне, Њену црну косу, тугу на лицу, Осетио је бол, срце да му трне, Ветар је тихо ходио низ улицу… […]
10. септембра 2017.
Не, немој ми прићи Хоћу издалека да волим и желим твоја ока два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај […]
9. септембра 2017.
Твоје очи – очи које ме не виде … Твоје руке – руке које ме не грле … Твоје усне – усне које ме не љубе […]
8. септембра 2017.
Можда ми једном пукне филм па и ја почнем да живим као већина… у свету материјализма, у свету јурцања за статусом, дебелим новчаником… у свету осуде, […]
7. септембра 2017.
Чудни су путеви Господњи, недокучиви… Понекад помислимо, зашто нам се нешто догодило, да ли нас Бог још увек воли, чему све то, да ли је вредно […]