Todorović Damnjan
14. септембра 2017.
Била си Сунце његове таме, Најлепши цвет његове баште, Зора би вас срећне дочекала саме, Постала си јава његове маште… Била си извор његових немира, […]
13. септембра 2017.
Пожутела слика на староме креденцу, Свећа догорева на климавом столу, Осетио је бол у старом срцу, Био је сам, живео у свом болу… Младост је […]
11. септембра 2017.
Гледао је њене очи, очи уплашене срне, Њену црну косу, тугу на лицу, Осетио је бол, срце да му трне, Ветар је тихо ходио низ улицу… […]
10. септембра 2017.
Не, немој ми прићи Хоћу издалека да волим и желим твоја ока два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај […]
9. септембра 2017.
Твоје очи – очи које ме не виде … Твоје руке – руке које ме не грле … Твоје усне – усне које ме не љубе […]
8. септембра 2017.
Можда ми једном пукне филм па и ја почнем да живим као већина… у свету материјализма, у свету јурцања за статусом, дебелим новчаником… у свету осуде, […]
7. септембра 2017.
Чудни су путеви Господњи, недокучиви… Понекад помислимо, зашто нам се нешто догодило, да ли нас Бог још увек воли, чему све то, да ли је вредно […]
7. септембра 2017.
Један човек беше дошао у цркву на богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискао чело и груди, да му је […]
7. септембра 2017.
Један возач био је велики противник Бога и свега што је Божије. Мрзео је манастире и монахе и правио им пакости и штете где год је […]