Todorović Damnjan

19. децембра 2017.

Кад помислим на тебе…

Помислим на Месец што небеским сводом ходи, Видим неке сене, тамо видим нас, Остала је жута фотографија на старој комоди, Негде у даљини, где љубав почиње, […]
17. децембра 2017.

Acta est fabula …

Није га плашио тмуран осећај хладне зиме, Која је продирала дубоко, стварајући осећај бола, Ни голо дрвеће, најављујући тиху смрт природе тиме, Кроз облаке је ходила […]
16. децембра 2017.

Распни га, распни га…

Гледаш ме док стојим уплашено, са очима препуним злобе, Негде дубоко у себи знам, баш те брига, Пружао сам ти руку попут дављеника, до слободе, Негде […]
15. децембра 2017.

Воли је тихо, најтише…

Ако погледаш у небо, покушаваш да пронађеш бесконачност, Загледај се неприметно у жену која воли, наћи ћеш га у осмеху, Заборавићеш данашњи свет, угледаћеш дивну архаичност, […]
14. децембра 2017.

Бисерне очи у тишини…

Биле су једне бисерне очи, њихов сјај беше плав, мутан, Сјај је био попут морем окупане скупоцене шкољке, Осећала је њега, био је око ње, некако […]
11. децембра 2017.

Љубав, шта је…

Многи се питају љубав шта је, Осећање које међ` људима некад бива, Који је не воле, мисле одговорност да је, Уместо да је зграбе, душа се […]
10. децембра 2017.

Прича о малом Лазару…

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 […]
10. децембра 2017.

Два учитеља…

Свако је одговоран за своје поступке. Један ђак није добро знао математику, па је кренуо у бели свет да тражи себи учитеља. Сетио се и да […]
4. децембра 2017.

Homo homini lupus… ( Човек је човеку вук…)

Рујна зора никако да сване, Не гледа се човек, гледа се статус, Да ли то очекујемо још црње дане, Homo homini lupus…   Уморни просјак на […]