Todorović Damnjan

13. јануар 2020.

Samo odlazi…

Znam da nikad nisam ovako voleo, I niko drugi me nije voleo više, S tobom sam se smejao i plakao Živeo sam i umro Šta sve […]
4. јануар 2020.

Недосањани снови… ( део из романа)

У том тренутку, телефон је зазвонио. Он… Ја сам, стигао сам…- глас му је био препун наде. Па где сад, зашто ниси могао раније, не могу […]
29. децембар 2019.

И ове ноћи…

И ове ноћи, кад казаљке се поклопе, Сети се мене, онако, у пролазу, Кад се после свега, уморне очи склопе, Да ли ти још моје песме […]
24. децембар 2019.

Dodirni me neosetno…

Dodirni me neosetno Tiho… Dok muzika svira.. Onu..nasu.. I zatvori oči.. Da nam se misli Sretnu.. negde Na pola puta… Poželi nedoživljeno Makar na tren Ove […]
21. децембар 2019.

Да, дуга је ноћ…

Да, ноћ је пред њим, једна дуга, дуга ноћ… Да, а где си ти, негде тамо далеко, негде где обриси спајају два народа, два света, две […]
16. децембар 2019.

Još uvek te voli…

Ponekad čuješ tišinu… tu tišinu što ubija bolnu dušu… dušu punu bola i tuge… a tada krenu suze i osećaj praznine… srce ,duša ,oči ,telo plače, […]
16. децембар 2019.

Молитва…

У мени воде узнемирене, Ломе ми душу давно сломљену, Изгубљене давно неке очи снене, Сузе поју молитву Давидову покајну… Иде служба, мисли се роје, Старе ране […]
10. децембар 2019.

Понекад у ноћи…

Понекад у ноћи, сетим се речи ружних, Које сам некад упутио теби, Тада се сетим твојих очију тужних, Нисам то никад опростио себи… Понекад у ноћи, […]
6. децембар 2019.

Вечни Реквијум за Њу…

Отишла си тихо, без последњег збогом, Још у мени одјекује твој глас, Кренула си ка месту под вечном дугом, На крају Пута, чекао те је Спас… […]