Распни га, распни га…

Воли је тихо, најтише…
15. децембар 2017.
Acta est fabula …
17. децембар 2017.

Гледаш ме док стојим уплашено, са очима препуним злобе,

Негде дубоко у себи знам, баш те брига,

Пружао сам ти руку попут дављеника, до слободе,

Негде у даљини се чуло Распни га, Распни га…

 

Многе сам наде у тебе полагао, толико веровао,

Знао си моје стрепње, страдања, нада мојих снова,

Само је тужан одсјај очију остао док сам те гледао,

Негде у даљини се чуло Распни га, Распни га…

 

Тако си јак, моћан, силан, сви пред тобом мирно стоје,

Прича о љубави је тихо кроз врата нестала,

Моћан си, силан, они те не воле, они те се боје,

Док надмено у себи говориш „ Распни га, распни га…“…

 

Тог дана за мене си са позорнице нестао,

За тебе је затворен мог живота албум,

не занима ме твоја љубав, мој сјај се угасио,

остао је само негде у даљини Crucifige, crucifige eum…

 

Mожда ћу једног дана и смоћи снаге, дубоко у себи,

да ти опроштај дам, да кажем себи, ма пусти га,

само желим да знаш, замисли како би било теби,

да кад је сам, чује Распни га, Распни га…

Оставите одговор