Лепо је сањати…

Љубав…
22. децембар 2017.
Чежња…
24. децембар 2017.

Времена су тешка, навикнеш се на растајање,

Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета,

Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање,

У руци се,  попут неке авети, појави цигарета…

 

Многи ликови наших усплахирених живота,

Постају само сенке бића у коферу успомена,

Постављаш питање, да није све само анегдота,

Или је ипак то, само једна велика опомена…

 

 

На крају пута, кад  воз стигне до последње станице,

Видиш у себи, све оне који си некад волео,

Погледаш огледало, видиш старо, изборано лице,

На путу до трона и слома, да ли си је преболео…

 

Једном, кад и последње ласте напусте своја гнезда,

Схватићеш да си морао све од себе дати,

Неће тe ништа болети, водиће те твоја тајна звезда,

Схвати док можеш, колико је лепо сањати…

Оставите одговор