Кад помислим на тебе…

Acta est fabula …
17. децембар 2017.
Мој Свети Никола…
19. децембар 2017.

Помислим на Месец што небеским сводом ходи,

Видим неке сене, тамо видим нас,

Остала је жута фотографија на старој комоди,

Негде у даљини, где љубав почиње, чујем твој глас…

 

Помислим на Небо које се над нама свија,

Оно добија боју твојих снених очију,

Осећам тело, како се још више уз мене прибија,

Два сањара у ноћи, што се кроз тмину пробијају…

 

Помислим на земљу, што се испод пружа,

И она добија одјек твојих корака,

Негде, тамо далеко, свела је једна ружа,

На путу живота увек постоје два крака…

 

 

Помислим на кишу, што ти низ лице лије,

Облаци далеки тајанствено на тебе миришу,

Нека давна љубав, што попут семена из срца клије,

Неки будући сањари о љубави ће нашој да пишу….

 

Помислим на ветар, што усамљен улицама језди,

У њему тако мистично чујем твог глас,

Бацио сам поглед, ка једној удаљеној звезди,

Остала је још једна бора, једна седа влас….

Оставите одговор