Вечерас се чује гитара тужних мелодија,
Вечерас се звезде крију од мене у ноћи,
Понекад се запитам, да ли је живот само пародија,
Да ли сам себи, у овој тмини, могу помоћи…
Вечерас је неко плакао, тамо далеко, у болу свом,
Вечерас је неком младост затворила врата живота,
Неко је остао сам, сам са својим благословом,
Достојевски је поново васкрсао новог Идиота…
Вечерас је неко окренуо страницу у новом дану,
Затворио је књигу која је давно написана за њега,
Склонио се са литице, окренуо главу бездану,
У незнанцу у ноћи види свог ближњега…
Вечерас ми ноге мирују, нигде више не журе,
Памет је нестала, осећаји заћутали,
Стали су таласи, утихнуо ветар, престале буре,
Вратили се дани, неки давни, прохујали…