Вечерас…

Вечерас се чује гитара тужних мелодија,

Вечерас се звезде крију од мене у ноћи,

Понекад се запитам, да ли је живот само пародија,

Да ли сам себи, у овој тмини, могу помоћи…

Вечерас је неко плакао, тамо далеко, у болу свом,

Вечерас је неком младост затворила врата живота,

Неко је остао сам, сам са својим благословом,

Достојевски је поново васкрсао новог Идиота…

Вечерас је неко окренуо страницу у новом дану,

Затворио је књигу која је давно написана за њега,

Склонио се са литице, окренуо главу бездану,

У незнанцу у ноћи види свог ближњега…

Вечерас ми ноге мирују, нигде више не журе,

Памет је нестала, осећаји заћутали,

Стали су таласи, утихнуо ветар, престале буре,

Вратили се дани, неки давни, прохујали…