Желим пољубац…

Да ли помислиш некад шта то желим ја,

Само један пољубац, само један, не обичан,

Да, док звезде на починак крећу, пре самог свитања,

Један тако тих, онако од срца, несебичан…

Желим пољубац који неће додирнути само усне,

Да осетим твоје прсте, кожу која додирује ме,

Да, да ме врлина твојих румених образа запљусне,

И кад одеш далеко, кад не будеш поред мене…

Желим пољубац  због којег ћу дрхтати данима,

Онај од од ког нестаје јава, а јављају се сни,

Који ће ме носити у тамним, леденим ноћима,

Због којег нестају страхови, губе се светови…

Желим пољубац који ћу стално носити са собом,

Где год био, на ком се месту нашао,

Који превазилази речи над запуштеним гробом,

Какве год невољe у овом животу кушао…

Желим пољубац  не твојих усана, већ твоје душе,

Да твоја душа дотакне моју истога трена,

Успомена наша два тела која се додирнуше,

Да ту остане топао, нежан, попут печата и завета снена…