Тамо далеко, некоме…

Спаси ме, Господе…
10. фебруар 2018.
Кажу ми људи…
18. фебруар 2018.

Тако си далеко, предалеко, тамо негде у даљини,

Осећам те тако живо, као да си поред мене,

Осећам те на јави, као да си преда мном, у збиљи,

Поред мене само сенке протичу безимене…

 

Волим ону топлу нежност у твом гласу,

Који ми душу моју јадну увек тако грије,

Без тебе су дани тако тужни, слични ужасу,

Кад тебе нема, песме су само тужне арије…

 

 

Волим твоје очи, тако тихе, необичне боје,

Док ме гледају са фотографије у тихој ноћи,

Попут муње су спремне, све препреке да освоје,

Да ли ћу у тмини црној,  од себе некад побећи…

 

Волео бих да се твоје руке, мистично обавијају око мене,

Дао бих толико тога за твоје страствене пољупце,

Гледао бих очи боје срне, тако дивне, тужне, снене,

Купио бих сузе што се сливају низ лице…

 

Тако ми недостајеш, мислим на тебе често,

Чаша вина је у руци, кажу in vino veritas,

Знам, добро знам, где да идем, где је моје место,

Молим те само за пољубац, пре него куцне последњи час…

Оставите одговор