Кад одем, кад ме не буде…

Кад одем са ово света, кад ме ветар смрти понесе,

Ти  само ћути, у себи се тихо помоли,

Нека ми твоја љубав, на гроб једну свећу донесе,

нико не мора да зна како једно срце,

зна да воли…

Кад одем, кад ме црни мрак у тмини сретне,

Кад сви крену својим путем, без Божијег благослова,

Хоће ли Господ у мени пробудити оно мало дете,

Да ме ослободи ове патње у грудима, ових болова…

Кад одем, кад сећања ка последњој станици крену,

Кад ми душа са неспокојем, у том дану заблиста,

Господе мој, у оку мом створи ону сузу искрену,

Не дозволи да нестанем, попут жутог, јесењег листа…

Кад одем, кад нестанем, проћи ћеш крајеве дуге,

Понеси мени само један црвени, мали цвет,

У души желим мир, не желим освету, ни црне поруге,

Живео један Сањар у ноћи, волео је цео свет…

Хиљаде молитви Господе, ка Твоме престолу приносим,

Моја душа грешна, која је волела како је знала, и умела,

Теби, Господе мој Једини, своју душу пред Тебе доносим,

Једна душа, која је у овом бесциљном свету блудела…