Спаси ме, Господе…

Последње путовање…
9. фебруар 2018.
Тамо далеко, некоме…
17. фебруар 2018.

Још један грех преда мном стоји,

На колена падам, не могу више,

Ко ће у души више и да их броји,

Сузе су кренуле, попут јесење кише…

 

У овој ноћи, Господе, Теби руку уздижем,

Мутан поглед  ка небу се вија, не видим јасно,

Не могу више, у болу сам тешком, најтежем,

Мисли ка Теби крећу, из дубине, гласно…

 

Гледам ка икони, спаси ме, Господе, Једини мој,

Дрхтаву руку види што ка Теби се узноси,

Спаси сина Твог, да не постане само број,

Однеси тугу његову, што у крвавом  срцу носи…

 

Знам, Твоја ће љубав мене грешног, најгрешнијег  подићи,

Клонуле  главе, чујем у ноћи појање анђела светих,

Изнад уснулог света, Твоје чедо ка небу ће стићи,

Дубоко у души, Божански мир, после суза осетих…

 

Спаси ме, Господе, моли те Твој слуга понизни,

Спаси, саклони, помози ми, поново опрости,

Учини да очи поново добију сјај очински, брижни,

Очисти ми душу, од моје грешне јарости…

Оставите одговор