Опрости ми…

Да, знаш да волиш…
2. фебруар 2018.
Последње путовање…
9. фебруар 2018.

Опрости ми, љубави моја, све моје недосањане светове,

Оне са којима живим, маштам, које у свом срцу носим,

Опрости ми све моје преваре, моје неизбрисиве грехове,

Оне које ни сам себи не могу да опростим…

Опрости ми за све оне речи, које су пловиле овим сводом,

Које нису дорасле мени, ни у једном трену,

Опрости ми моју душу, коју носим са својим болом,

Који неће да свене, да постане са Богом измирену…

Опрости ми за ову самоћу, коју дубоко у себи скривам,

Опрости ми за смех, који ти кроз ветар  срце  упућује,

За бол у мени, који вешто пред свима прикривам,

Опрости за искреност, која ме тако слуђује…

Опрости за пољупце, које ти у тајности шаљем,

За све жеље скривене, које тако желим за нас,

Опрости за отворене руке, које ти у превари дајем,

Желећи, бар за трен, да у лудом времену нађем спас…

Опрости ми за тугу, молим те, извини,

Другачије нисам, и не знам, навикао да волим,

Ти си моје сећање на младост, којој хитам у брзини,

Док на крају, у бездану тешком , сам не изгорим…

Опрости ми…

Оставите одговор