Боже…
Како је све далеко…
Трнци који су свлачили страсти миловања,
Пробуђене ноћи са осмехом и ружом…
Како су далеко Пречице уских, несебичних
жртвовања…
Невиних обећања…
Како су далеко узнемирени дрхтаји у
капима узбуђења…
Безгранична питања везана загрљајем…
Како су далеко весели пољупци,
Радознала чекања на вратима завођења…
Како су далеко заносне маште у верности
Узајамних порука,
Додири вечности Сањани оковани пољупцима…
Како су далеко Испружене руке…
Како је све одједном далеко, а ипак за
душу близу…
Како је све неко променио…
Изменио у зацртаном низу…
