Пепељуга у свету бајки…
Боже, како је све далеко…
17. март 2019.
Успомене једног човека…
18. март 2019.
Пепељуга у свету бајки…
У чаробном свету надања, чекајући оног познатог…
Често помињаног принца, На белом коњу…
И тако верујући у Садржај већ поменуте бајке…
Као главни лик у бајци снова, Зачарана лебдим на крилима орла…
Осмехујући се другима, гледајући њихова Усхићена лица …
Надајући се Да сам јединствена.. .Јединствена неком Тамо далеком…
У том неочекиваном ,Ничим изазваном, надању Можда се крила љубав…
Она најчистија осећања…
Која преплављује тело, Неком зачараном енергијом Благотворном…
Снажном… И попут удаљеног Ескалибура Са две оштрице, Сјајна…
њена светлост Привлачи ме на своју Једну оштрицу, На коју се несвесно набадам…
осећајући бол Од отрова на врха мача.. . Јер другу, ближу оштрицу не видим…
Постајем слаба, крхка, рањива Рањивост коју Испољавам љутњом…бесом.. .
Трудећи се да прикријем стварно стање …
Све више упадајући у вртлог изгубљености…
Јер ми рђа и нељубавна хладноћа све више прија.. .
А лек постоји.. Али паметни се лече…
Једни се и даље повређују… Не примећујући другу, Ближу оштрицу, где се крије…
Еликсир излечења Ту требам пажњу усмерити.. .
Али не у оштрици Већ у искуству.. .
Сваком се догоди…
