Jedna umorna pesma…

Još jedna bora na umornom licu,

Pitam se ponekad, mogu li više,

Sklapam u sebi poneku besmislicu,

Umorna duša, umorne kiše…

Ne mogu više da mislim na mladost,

Sećanja sve više bole u ranjenom srcu,

Gledam napred, vidim samo apsurdnost,

Pogled se zaustavlja na tihom starcu…

Njegove su oči davno usahle,

Želi da oseti i on radost neku,

Šta bi ostarele ruke njegove dale,

Misli se vinuše na prošlost daleku…

Gledam, oko mene neke nove ljubavi,

Neki novi klinci, ime im ne znam,

Budi jak, nemoj sad plakati,

Sutra će možda svanuti novi dan…