На перону заборава…

На перону заборава, тужних успомена, чекао сам тебе,

Нећеш доћи, ветар заборава ће те далеко однети,

Однеће те, негде тамо далеко, далеко од мене,

Тамо где ми срце никад неће прићи смети….

Те ноћи, док је последњи воз кретао са станице,

Чекао сам те, попут неке богиње,

Отишла си, суза је кренула низ лице,

Отишла си тамо где љубав почиње…

Пошао сам тихо, видео сватове, није се чула песма,

Сањаћу те ноћас док последња ласта одлази из града,

Оставићу све иза себе, нећу дирати неотворена писма,

Кренула је јесења киша да пада…