Ветрови живота…

Господе, смилуј се…
16. новембар 2017.
Amor vincit omnia… ( Љубав све побеђује)
18. новембар 2017.

Опет  ме стари ветрови ломе, да ли то осећај бије

Стрепње, надања, идеали по старом,

Док уз прозор стојим сам, напољу тужна киша лије,

Странац у ноћи тихо шета градом…

 

Опет се црне слутње роје на души,

Немир и неспокој крстаре телом,

Да ли ће и овај сан да се сруши,

Још једна тајна обавијена велом…

 

Не, нећу се плашити, нећу болу попустити,

Одговара ми овај звук тишине,

Тешко је Титан у овом свету бити,

Све ће бити у реду, кад овај осећај мине…

 

У мислима ћу грлити неостварене снове,

То ми нико забранити не може,

По зидовима тражим сенке своје,

Још овај пут, помози ми Боже…

 

Имам свој мали свет, склониште само за себе,

Не желим тако, али мање боли,

Имам свој мали свет, и у њему тебе,

Онај ко је вољен, треба и да воли…

 

Наставићу ход својим корацима даље,

Не желим да туђи мој живот красе,

Да мој живот буде морално безумље,

Који на мору живота губи компасе…

 

Оставите одговор