Да ли ти се десило некад…

Да ли ти се десило некад, да у својој души нежно,

Нечију душу топлу осетиш, да ли тада знаш,

Да си нашла слику своје душе, тако недосежно,

Као да на потоку, бистром извору,  њу гледаш…

Као да си себе срела на извору среће, где плениш,

На месту где увиру све реке  овог света несрећна, тиха,

Знаш да си то ти, сама се себи потајно смешиш,

Ствараш у себи одсјај неког давно изгубљеног осмеха…

Нечија љубав је још у тебе давно загледана,

Нећеш је повредити, да не би себе повредила,

Дубоко у себи, знаћеш да је и она некад била издана,

Нећеш је оставити, ни саму себе не би никада оставила…

Не, нећеш је ни оставити, јер ни она не би постојала,

Ко те то гони, кога носиш, некада давно, некада и сада,

Некада жива, сада мртва прошлост се животом прекрива,

Да, знаћеш да будућност сада тихо свој покров скида…