Негде у мени ране дубоке,
између прста лете године,
била си моја љубав једина,
под блатним небом црвена јабука,
била си моја љубав једина,
под блатним небом црвена јабука…
Лагано умирем у твоме сећању,
топим се, нестајем, ко снег у пролећу…
Високо горе, изнад прозора,
плавих од киша мога сећања,
у понор светла капљу звездице,
тако ћу и ја, драга, без тебе…
Лагано умирем у твоме сећању
топим се, нестајем, ко снег у пролећу…