Лагано умирем….

Чежња…
24. децембар 2017.
Да ли ти се десило некад…
26. децембар 2017.

Негде у мени ране дубоке,
између прста лете године,
била си моја љубав једина,
под блатним небом црвена јабука,
била си моја љубав једина,
под блатним небом црвена јабука…

 

 

Лагано умирем у твоме сећању,
топим се, нестајем, ко снег у пролећу…

 

Високо горе, изнад прозора,
плавих од киша мога сећања,
у понор светла капљу звездице,
тако ћу и ја, драга, без тебе…

 

Лагано умирем у твоме сећању
топим се, нестајем, ко снег у пролећу…

Оставите одговор