Беле стазе ( одломак из романа)…

Опроштај као Божији благослов…
25. август 2017.
Писмо мајци…
25. август 2017.

Драги моји пријатељи, желео бих са вама да поделим део себе…

Ово је део романа који сам написао, део мог бића и личних превирања, роман ” Беле стазе”…

Ноћ се тихо спуштала низ дуге, пусте улице. Муње су парале оловно небо, носећи са собом скори долазак кише. Тишину је реметио једино ветар, певајући неку, само њему знану песму. Прве тешке капи кренуше ка уснулом граду. Још једна дуга, дуга ноћ…

Ослоњен о прозорско окно, посматрао је хир природе. Волео је кишу. Цигарета се појави у његовој руци. Мрзео их је, а опет, није могао без њих. Пожудно увлачећи дим од цигарете у плућа, размишљао је о свом животу. До пре неки месец, живео је начином живота који се није много разликовао од његове генерације. Није то било ништа посебно, али је волео то што му је живот нудио. А данас? Како данас? Нова средина, нови људи, нова школа. Помисли у себи, докле више тако, докле? Зар није ово већ мало превише и да ли ће уопште више моћи да издржи и поднесе нагле промене у свом животу…

Оставите одговор