Вечито сама…

Не гледај ме тако, не гледај моје сузе, јер их не разумеш…

Када би могао да завириш у моје срце и моју бол да осетиш, плакао би и ти, вриштао и јецао…

Мојим путем кад би само пет минута шетао, саплео би се са најмањим болом…

Ја нисам падала, само сан на тренутак застајала да удахнем нови ваздух и наставим даље…

А сад више не могу, осећам умор, умор, чежњу…

Жељна сам да неког волим највише…

Сада желим да се вратим у прошлост да опет оне тешке дане имам, али бар сам имала кога држати за руку..

сада полако се одлази, се нестаје, сама сам..

Нема више ништа заједничко, ни смеха, ни плача, ни доручка, ни вечере…

Све је празно, све је пуно тишине, само се понекад чују мој јецај и корак…

Снежана Нина Арсић