Не долази мени под прозоре…

Под прозор ми више не долази,
престала сам давно да те волим.
Залуд траву зелену не гази
и не плачи иако те боли.

Твоја патња као нож ме сече,
до лепоте моје што ти стало?
Што ме мирну оставити нећеш,
зашто ти је срце уздрхтало?

Залуд патиш, твоја бити нећу,
не љубим те, нит волим икога.
Жалим твоју изгубљену срећу,
одлази ми од прозора мога.

Заборави да сам била твоја
и да сам те волела безумно.
Иди, умрла је љубав моја.
Зашто мучиш себе неразумно?

Сергеј Јесењин