Старац и смрт…

Гледао је њене очи…
11. септембар 2017.
Била си…
14. септембар 2017.

Пожутела слика на староме креденцу,

Свећа догорева на климавом столу,

Осетио је бол у старом срцу,

Био је сам, живео у свом болу…

 

Младост је његова давно већ прошла,

Тужна старост сурова на вратима,

Живот је овај градина трошна,

Да ли још сјаја у очима има…

 

Љубав је његова давно већ одсутна,

Само је слика подсећа на њу,

Била је Сунце и кад је била тмина,

Узалуд  је посматрао жуту дуњу…

 

 

Дрхтава рука пође ка лицу,

Суза се појави на трошном капуту,

Молио је своју Свету Тројицу,

Да га узму ка вечноме путу…

 

Није могао живет` без љубави,

Без њеног осмеха, благог лица,

Тако тешко, и у сну и на јави,

Тужна је била животна улица…

 

Склопио је очи, био је опуштен и ни мало крут,

Анђео се појави тихо крај његовог кревета,

Кренуо је са срећом у срцу на последњи звездани круг,

Где га је чекала драга на крају овог света…

Оставите одговор