Još uvek te voli…

Ponekad čuješ tišinu…

tu tišinu što ubija bolnu dušu…

dušu punu bola i tuge…

a tada krenu suze i osećaj praznine…

srce ,duša ,oči ,telo plače, sve…

i opet sve potpuno u tišini nestaje…

razumeš me, zar ne? Razumeš li bol i kajanje jedne nesrećne žene? Ne …

ne razumeš, a znaš li zašto? Jer taj bol nisi jos doživeo…

bol koji lomi grudi i cepa srce…

suze su tada najteže…ona plače i kada suza nema…

plakaće samo još koji minut
otići će …

ode ona tamo gde se oseća ženom voljenom ponekad…

i ako ona greši, greh je samo njen …

svi su grešni, što ne i ona…

ona bar od svih ume voleti , ume biti prava …

kada zagrli ona to radi iz ljubavi i iz srca , uvek je bila takva i ostaće…

voli te ona i voleće te zauvek…

Zar ne… Nbt…