Ti, da ti…

Ti… da ti…

Ti…da, ti, što sad čitaš ove redove…hajde, pa znam da ih čitaš…
Da, da… vidim taj tvoj osmeh na licu koji volim… nešto ti je toplo oko srca…
Misliš li na mene u ovoj tihoj noći… da, znam… osećam te tako blizu sebe…
Jesi li tužna, ne, nemoj molim te… znam, znam sve… znaj da sam tu za tebe…
Da… ti što sad čitaš… i pitaš se… ko se krije iza ovih redova, svakog napisanog slova…
Iza patnje koja ga prožima, dodira bez dodira, sna bez jave… dan bez Sunca….
Mesec bez zvezda…
Da, ti koja čitaš, znaj…
I večeras će molitva krenuti prema tebi… dok zvona na Božjem hramu biju…
I pokušaćeš da zaspiš…možda večeras sa imenom mojim na usnama…
A ja ću se pretvoriti u vetar, zvezdu… i tiho doći kod tebe…
I danas si bila tako lepa… da, video sam te…nisam želeo da te ometam…
Jer, takva lepota se nikad… ne dira…
Samo sam te gledao… ćutao… posmatrao… bila si tako vesela…
Možda sam ti tog trenutka bio u srcu, možda si me želela…
Seti se, javi se ponekad… onako u prolazu… samo reci…
Volim te… i nestani… biće dovoljno… da se izdrži naredni dan….
Ti, da ti, što se sad smeškaš… ti, ti, da upravo ti…
Ljubim te…