Једна чиста душа и сузе…

Ветар живота ме ломи на све стране… понекад се запитам… да ли ћу моћи да издржим…

Чувам свој бол дубоко у себи… плашим се да покажем другима осећања… уништиће ме…

Највише волим кад сам сам… тад ми је најлакше јер… лакше је пустити сузу кад нико не зна…

У грудима ме стеже… тешко ми је… ухватим се у пределу срца… докле ће и оно издржати…

Пуштам тиху, романтичну музику… опет сам погрешио… сећања ме враћају у старе дане…

Господе, колико само промашаја у животу… Тја, ваљда се и зове живот… да се греш’и…

И кад ми је најтеже… а нема ко да ми помогне… сетим се…. да, сетим се неког…

Онако, успут, док ме ветар бије у лице… док гледам узнемирене таласе… да, сетим се…

И насмејем се… тихо, сетно, како год… у мору искушења… остао је неко ког се сећам… радо…

Сетна музика и даље бије… груди ме све више боле…. можда је и ово скори крај… али…

Једно знам… неко, негде далеко… ко је искрено знао да воли у овом свету безумља….

Где је погажено и опело и крштење, и част и поштење…. неко се моли за мене…

Више сам осетио љубави од неког… ко ми је говорио да можда понекад сврати до цркве…

Него од неких… који су тако високо… црквени великодостојници… а у ствари…

Ма није у реду да пишем ружне речи…. знам, одговараћу за своје грехе… и нема ми спаса…

Али знам још нешто… нећу им дати ни они да уђу у Рај… Јер ако суза мог детета и мене….

Не буде довољна за оно што су урадили… онда нека и одем у Пакао… нека, нема везе…

Молим се тамо, за неког, ко је далеко… нека тај неко уђе… јер су тамо чисте душе…

А она јесте чиста душа…. да, можда некад нервозна, узрујана, али… да, чиста душа….

То је душа која ће ти све рећи… душа која зна да воли… не попут оних лажних „ душа“…

Које ти се смеју… у лице и говоре ти „ душо моја“… а овамо… уххх, ма боље да ћутим…

Не могу више…. притисак је у грудима све јачи… али хвала ти, велики Боже… што си ме …

Удостојио… душа чистих и невиних…. па макар и не биле са мном… и сећање је доста….

Хвала Ти и на томе… за мене, оваквог… и то је доста…

Идем…. Плаче ми се… Кажу да је тад лакше… Престаје притисак у грудима…. ахх, да….

Морам наставити да се борим… Јер имам још нешто да обавим… Веома важно…

Поред осталог… и за ту једну чисту… невину… предобру душу…уххх…

Морам да идем… можда се и чујемо… некад, негде… у пролазу…

Док нам се сенке буду плашиле… а срце полако залазило… попут заласка Сунца…

Знаш… знам… нбт…