Песма фагота…

Уморан војник, последња битка,

Ветар дува, спустио сам главу,

Истина умире, лаж постаје питка,

Нестају хероји, предају славу…

Сломљен  човек, олуја се спрема,

Тужан пас, око ногу ми се мота,

Његова љубав је попут мелема,

Ћутим, чује се песма фагота…

Дани у низу, сви без броја,

У грудима осетих оштре боли,

Морнар без таласа, и снова,

Ко пати, тај зна и да воли…

Лете дани мога живота,

Лица нестају са старих слика,

Боли, кад те неко премота,

Нестане, не знаш му ни лика…