Убијаш ме…

Убијаш ме лагано својим осмехом,

Што ноћима  у мени тихо одзвања,

Убијам себе, вођен својим грехом,

Гласови неки, чујем нека дозивања…

Убијаш ме тихо својом тишином,

Реч без речи, бол без ране,

Подлац се храни мојом лешином,

Грлим јастук, још мало ће да сване…

Убијаш ме лагано својим уздахом,

У грудима оштар бол пролази,

Убијаш ми сећања, дан за даном,

Кажу, ко тражи, тај и налази…

Убијаш ме тихо својим лажима,

Више и не знам истина шта је,

Убијаш ме осветом, она  ме прожима,

Зашто то радиш, стани, доста је…

Убијаш ме, ма убићеш ме,

Ниси ти крива, сам сам то желео,

Кад све прође, сетићеш се,

Биће касно, однеће ме анђео…

Убијаш ме, да убијаш, и не жалиш…