Нестају снови…

Срце једне жене…
7. јун 2019.
Растанак две душе…
16. јун 2019.

Нестају снови неки недосањани,

Тек некад  душа одлети ка бесконачности,

Знаш ли шта значе прелепи кринови,

Симболи љубави, нежности, невиности…

Нестају снови са твојим ликом,

Сећање остаје, како си била лепа,

Сенке су те одвеле неком небитном,

Ударам у зид, улица је слепа…

Нестају снови, сваког трена заборав их брише,

Сетих се ноћи кад си поред мене била,

Рекла си, немој, биће тешко, говори тише,

Горак укус остаје на уснама, ниси ме пољубила…

Знам да никад нећеш на моје груди доћи,

Да ти сузе скидам, док те у очи гледам,

Рекла си немој, молим те, једном и то ће проћи,

Не могу више, у понор вечни заувек падам….

Нестају снови, остају боли који су у теби,

Можда те и сретнем у сновима својим,

Док пловиш барком, дубоко у мени,

Не, не станујем више у погледима твојим…

Нестају снови, можда је и тако боље,

Нови ће заузети, у ноћима,  њихово место,

Нешто ме боли десно, морам изаћи напоље,

Не могу поднети лажи тако невешто….

Можда се некад, негде, у неком далеком граду,

Погледи наши сретну у непознатим људима,

Само ћути, настави, не прескачи ту ограду,

Чувај мали крст, давно заспао на твојим грудима…

Comments are closed.