Имала је косе плаве, очи пољске, уплашене срне, Заволела те чистом душом својом, звезде су јој биле мале, Био си њено јуче, данас, скривала је погледе […]
Поклањала си осмех свима, поклањала, некад си и крала, Тражила си срећу са другим, кад би твоје понестало, Да ходиш ходницима ове долине сузе, ниси сама […]
Уморан од пружања прилика, уморан од таласа овог живота, Уморан од гледања кроз прсте, кад сузе само траг оставе, Није могао да крене даље, на видику […]